ZDRAVA HRANA
Živimo u civilizaciji koja je
skoro sve zatrovala, od prirodnih pa do
moralnih
vrednosti. Sa svih strana nas napadaju neprirodne i otrovne sile. U kućama
smo pod stalnim bombardovanjem zračenja od televizora, kompjutera,
električnih aparata, strujnih vodova, veštačkih materijala od kojih su
napravljeni naši stanovi: beton, plastika, gvozdene armature koje prave
faradejeve kaveze oko nas i odsecaju nas od našeg prirodnog okruženja pa do
negativnih zračenja podzemnih voda o kojima graditelji naših betonskih kula
ne znaju ništa. Kad izađemo iz nezdravih domova upadamo u oblake smoga,
gazimo po naslagama opasnih teških metala koje naši benzinski ljubimci
nemilice bljuju. Pod stalnom smo baražnom vatrom negativnih enregija od
trafo stanica, telefonskih i strujnih kablova i okruženi nevidljivim nitima
GSM i drugih mreža.
I kao da to nije dovoljno, kad
sednemo za trpezarijski sto, umesto da unosimo hranu koja gradi naše telo i
treba da nas čini i održava zdravim, mi jedemo gomile pesticida, herbicida,
raznih poboljšivača ukusa, mirisa, gomile raznih "E"-ova i druge hemije.
Nas dvoje smo vegetarijanci. Ne želimo da uzimamo tuđi život da bi održali
naš, i uz to ne jedemo leševe. Mislimo da čovekova građa nije mesožderska.
Od strukture naših zuba, preko jačine želudačne kiseline, načina rada naših
creva, do dužine zadržavanja hrane u našem probavnom traktu, sve ukazuje da
mi treba da jedemo žitarice, voće, povrće, koštunjavo voće...
Ali i tu je problem kvaliteta i načina gajenja biljaka za ljudsku ishranu.
Od
jabuka koje kupujemo na pijacama su nam masne ruke (od količine zaštitnih
stredstava), soja je genetski modifikovana, povrće iz staklenika je
bezvredno a skupo... Mi dosta stvari nabavljamo iz prirode (trudimo se da to
bude sa nezagađenih terena). Od raznih vrsta gljiva koje sušimo, zamrzavamo
ili pravimo zimnicu od njih, zeljastih biljaka kao što su sremuš, kopriva,
maslačak, mišjakinja (celokupni spisak bi bio zaista predugačak), začinskog
bilja kao što su vlasac, majkina dušica, divlji origano, dobričica i mnoge
druge poznate i nepoznate, šumskog voća: divljih jabuka, krušaka, grožđa,
dženerika, šumskih i indijskih jagoda, lešnika, drenjina, gloga, kupina...
do biljaka za čajeve: kalaminta, jagorčevina, divlja nana, kantarion i
sokove: matičnjak, ruj, zova... i raznih semenki od deteline, maslačka,
štira, koprive, bokvice... koje naklijavamo.
Ipak, ne možemo sve da nabavimo u prirodi pa ono što kupujemo prolazi
rigoroznu kontrolu. Uglavnom se snabdevamo u prodavnicama zdravije hrane i
na par pijaca kod seljaka u koje imamo poverenje. Industrijsko proizvedenu
hranu uglavnom ne kupujemo, ali i na svakom proizvodu koji kupimo proučimo
deklaraciju.
Ovde ćemo vas upoznavati sa našim pogledom na zdravu ishranu, davaćemo vam
savete, recepte, preporučivati vam čime da se hranite a šta da izbegavate i
upućivati vas na autore i izvore pravih i pravilnih saznanja. Za početak
najtoplije preporučujemo pristup i sistem ishrane
Georgija Nazarova kao i
knjigu "Biti ili ne biti vegetarijanac" od Dragiše Milovanovića.
Zdravo prijatno
Hraniti se što prirodnije, to bi trebalo da bude imperativ u svačijem životu. Ovakve boje jeseni obećavaju i lepe i ukusne plodove, kojih bi trebalo da bude uvek na našoj trpezi umesto čipsa i mesa.
Ali kakve tek proleće nudi plodove! Uživajte u svakom od njih što više možete. Višestruko će vam se vratiti. Hraniti se voćem, povrćem, salatama, žitaricama i koštuničavim voćem, znači biti zdrav.
Ovi suncokreti podsećaju na leto, kada je trpeza najbogatija, sve je sveže, ništa nije iz zamrzivača, nije stajalo mesecima u nekom trapu, ili u kaci u kojoj se kiselilo.
Razne biljčice rastu u prirodi,
bilo da su lekovite ili jestive. Naravno, ima i otrovnih, pa je zato bolje
dobro upoznati biljku pre nego što se upustite u samostalno branje.
Ako želite da naučite da spremate zdravu hranu, na zdrav način, posetite ovaj Forum.
Tražite savet ili recept. Ćaskanje i druženje, mali chat, i mnogo korisnih informacija.
literatura I gljive I biljke I životinje I ostalo