BILJKE

Pošto smo vegetarijanci, veliku pažnju poklanjamo biljkama. I to biljkama iz prirode. Lekovitim i jestivim. Po livadama, šumama i svugde u prirodi ima dovoljno nezagađene, zdrave i ukusne hrane. Od divljeg voća, raznih bobica, semenki, koštunjičavog voća i raznog divljeg zelja do izvanrednih začina i lekovitog bilja. Tokom cele godine može se naći nešto, bilo za trpezu, bilo za kućnu apoteku. Biljke, kao i ljudi, što bolje uslove života i veći konfor imaju to su slabije i manje otporne. Tako biljke koje se gaje dobijaju sve gotovo, i hranu i vodu, uzet im je nagon za reprodukcijom. A to sve utiče na njihovu korisnost za nas. Neka istraživanja dokazuju da je količina minerala, vitamina i drugih aktivnih supstanci u biljkama opala u proseku za više od 30% u poslednjih 50 godina. Zato biljke iz prirode, koje moraju da se bore za život i opstanak sadrže najkorisnije stvari prenoseći na nas svoju snagu, životnost, otpornost...

Ako se i vi upustite u avanturu branja biljaka iz prirode daćemo vam nekolikoko preporuka kojih se obavezno pridržavajte. Nabavite neku kvalitetnu knjigu (Ljubiša Grlić "Enciklopedija samoniklog jestivog bilja" i Jovan Tucakov "Lečenje biljem" će biti dovoljni za početak) i unapred se upoznajte sa biljem na području na kome ćete ga brati. Dobra ideja je i da se učlanite u neko planinarsko društvo, skoro svako ima sekciju ishrane u prirodi i tu možete dobiti početne upute i osnovna saznanja. I kad se jednom date u poteru za biljkama ne tražite ih u blizini puteva, fabrika, deponija, naseljenih mesta pa ni u blizini njiva. Sva ta mesta su zagađena i umesto zdravlja može se desiti da naberete punu korpu otrova.
 

Na ovim stranama ćemo, kad god budemo mogli prikazivati lekovite i samonikle jestive biljke koje mi koristimo.

Jedna od najkorisnijih biljaka je naizgled obična, svima poznata, neprijatna kopriva. Njeno latinsko ime je Urtica dioica. Samim tim što je ima svugde dokazuje da je savršeno sposobna za opstanak, i da je životnost u njoj izuzetna. Koristeći je i mi dobijamo deo tih sposobnosti. Koristi se i kao lek i kao hrana. Od kada je čoveka od tada je i kopriva u upotrebi, stari egipćani su je čak i uzgajali. Mnogi su ljudi preživeli ratove, mnoge su generacije odrasle na koprivi. Ali kada je svet zapljusnuo kosmopolitski pokret brze hrane tako je kopriva a i mnoge druge biljke prezreno bačena u zaborav. Srećom, danas se ljudi bude i nastaju pokreti koji polako vraćaju prave vrednosti na njihovo pravo mesto.

U koprivi ima vitamina i minerala više nego u većini gajenih biljaka. Uz to sadrži i dosta aktivnih supstanci, koje su zaslužne za lečenje mnogih bolesti. Najčešće je korišćena kod anemije, za poboljšanje krvne slike i jačanje organizma. Pored velike primene u zvaničnoj farmakopeji, u narodu se koristi protiv žutice, kamena u bešici, angine, upale desni, krvarenja hemoroida, protiv proliva itd...

Danas je sve češće ponovo na našim trpezama. U proleće, kada je organizam ispošćen trebalo bi je češće konzumirati. Jer ona je jedna od prvih prolećnih zelenih biljaka koja nije gajena u stakleniku, i kao takva ima mnogo veću koncentraciju vitamina, minerala i ostalih supstanci koje su dragocene za naš organizam.
 

Biljke su ukras prirode, uvek im se obradujemo kada ih vidimo, a posebno kada je to ovakav prizor. Borba za opstanak je naterala biljčicu da raste na kamenu u sred potoka.

Biljke su antioksidansi i afrodizijaci. Pročitajte tekst o tome. U njemu  je objašnjeno njihovo delovanje i dati su  neki recepti kako ih pripremiti. Autor teksta je Marija Đekić.

literatura  I  gljive  I  životinje  I  zdrava hrana  I  ostalo

softver  I  web dizajn

prethodna strana

naslovna strana